“Halide, nakon mene pojavit će se iskušenja i razilaženja, pa nastoj da, ako ikako mogneš, budeš Allahov ubijeni rob, a ne ubica.”

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao je Halidu b. Urfutu da će u budućnosti doći do razilaženja, sukoba i smutnji. To će se desiti onda kada muslimanska zajednica ne bude imala vođe ili kada svaka pokrajina bude imala svog vođu, pa među njima dođe do smutnji i sukoba. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio je Halidu da se, u slučaju da zapamti ovo vrijeme, udalji od smutnji i ukazao mu je na to da je čovjeku bolje da bude ubijen kao onaj kojem je učinjena nepravda, nego da on ubije muslimana. Čovjek se može udaljiti od smutnji tako što će ili izbjegavati javne istupe i ostajati u svojoj kući ili se iseliti iz mjesta u kojem se pojavila smutnja. Međutim, dokazi ukazuju na to da mu je dozvoljeno braniti sebe i svoju porodicu i imetak ukoliko bi pao u smutnju, i u tom slučaju ima opravdanje ako nekog ubije ili bude ubijen, ali ako iz toga neće proizaći veći nered i smutnja. S druge strane, ukoliko bi muslimani bili jedinstveni i imali jednog vođu, pravednog ili nepravednog, a zatim se pojave buntovnici koji žele da razbiju to jedinstvo i iskažu nepokornost vođi, obaveza je nadležnim organima da ih upozori, pa ako odbiju upozorenje, vođa je dužan da povede vojsku protiv njih kako bi spriječio njihovo zlo. U tom slučaju muslimanima je obaveza da se odazovu toj borbi protiv buntovnika, sve dok se oni ne vrate u okrilje pokornosti Allahu i Njegovim naredbama.