"Allahov Poslanik, s.a.v.s., volio je slatko i med, pa kada klanja ikindiju, obilazio bi svoje žene i prilazio bi im, te je tako prišao Hafsi i ostao kod nje više nego što je to inače uobičavao..."

Od Aiše, r.a., prenosi se da je kazala: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., volio je slatko i med, pa kada klanja ikindiju, obilazio bi svoje žene i prilazio bi im, te je tako prišao Hafsi i ostao kod nje više nego što je to inače uobičavao. Ja upitah za razlog tome. Rečeno mi je: 'Neka žena iz njenog naroda poklonila joj je galon meda, pa ga je ponudila Allahovom Poslaniku, s.a.v.s.' Ja rekoh: 'E tako mi Allaha, mi ćemo mu prirediti lukavstvo!' To spomenuh Sevdi, rekavši joj: 'Kada ti dođe, približit će ti se, po običaju, a ti mu reci: 'Jesi li to negdje kušao smole?' Naravno, on će ti kazati: 'Ne, nisam', a ti kaži: 'Kakav je to miris?' Allahov Poslanik, s.a.v.s., bio je jako osjetljiv na to da ima neugodan miris, pa će ti reći: 'Hafsa mi je dala meda.' Onda mu reci: 'Pčele su negdje našle mimozu ružnog mirisa.' I ja ću kazati isto. Safijja, kaži mu i ti isto. Sevda je rekla: 'Tako mi Allaha, osim kojeg drugog boga nema, htjela sam da mu kažem ono što si mi rekla, dok je bio još na vratima, iz straha od tebe.' Onda kada se približio, rekla je: 'Allahov Poslaniče, jesi li to negdje kušao smole?' On kaza: 'Ne, nisam!' Ona upita: 'Kakav je to miris?' On reče: 'Hafsa mi je dala meda.' Ona reče: 'Pčele su negdje našle mimozu ružnog mirisa.' A kada je ušao kod mene ja mu rekoh isto. Otišao je Safijji koja mu je rekla isto. A kada je ponovo otišao Hafsi, upitala je: 'Allahov Poslaniče, hoćeš li da ti dam onog meda?' On odgovori: 'Ne mogu, nemam potrebe i želje za njim.' Sevda je rekla: 'Subhanallah! Mi smo mu med zabranile.' Rekoh joj: 'Šuti!'"