“Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, poslao je čovjeka po imenu Ibnul-Lutbijja, iz plemena El-Ezd, da ubire zekat. Kada se vratio, Ibnul-Lutbijja reče: ‘Ovo je zekat za vas, a ovo je meni poklon!’”

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zadužio je nekog čovjeka iz plemena el-Ezd koji se zvao Ibnul-Lutbijja da sakuplja zekat. Kada se, nakon obavljenog posla, vratio u Medinu pokazao je imetak i rekao: "Ovo je vaše, o muslimani, a ovo je meni dato kao poklon." Tada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ustao da pouči svijet, zahvalio se Allahu i kazao: "Ja nekog čovjeka postavim kao sakupljača zekata ili ratnog plijena, pa on dođe i rekne: ‘Ovo je zekat za vas, a ovo je meni poklon!’ ‘Zašto nije sjedjeo u očevoj ili majčinoj kući i vidio hoće li mu ko šta pokloniti! Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moj život, niko od vas neće uzeti takav imetak a da ga neće nositi na svome vratu na Sudnjem danu: ako uzme devu, ona će rikati; ako uzme kravu, ona će mukati; ako uzme ovcu, ona će blejati.’ Potom je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, podigao ruku, toliko da smo vidjeli bjelinu ispod njegovog pazuha i tri puta ponovio ove riječi: ‘Moj Allahu, jesam li dostavio!’”