Prenosi se od Abdullaha b. Zejda da je kazao: "Kada je Allah na dan Hunejna darovao plijen Svome Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, on ga je podijelio među ljudima - onima čija je srca trebalo pridobiti (za islam), a ensarijama nije dao ništa. Oni su se, izgledalo je, naljutili što je njih mašilo ono što su dobili drugi, pa im se obratio i rekao: 'O ensarije, zar vas nisam našao u zabludi, pa vam je Allah posredstvom mene dao uputu? Bili ste razjedinjeni, pa vas je Allah posredstvom mene objedinio, i siromašni, pa vas je Allah posredstvom mene obogatio!' Svaki put kad bi on nešto rekao, oni bi odgovorili: 'Allah i Njegov Poslanik jesu milostiviji!' 'Šta vas sprečava da odgovorite Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem?', upitao je on. Kad god bi nešto rekao, oni bi odgovorili: 'Allah i Njegov Poslanik jesu milostiviji!' 'Da hoćete ', reče im on, 'kazali biste: 'Došao si nam tako i tako!' Zar niste zadovoljni da ljudi odu sa ovcama i devama, a da se vi s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, vratite svojim kućama? Da nije bilo iseljenja (hidžre), bio bih ensarija. I kada bi (svi) ljudi išli jednim putem kroz dolinu i tjesnacem kroz planinu, ja bih išao putem i tjesnacem ensarija. Ensarije su potkošulja, a (ostali) ljudi košulja. Vi ćete poslije mene doživjeti sebične ljude, pa se strpite dok me ne sretnete pokraj Havda (džennetskog izvora).'"