Došao je neki čovjek Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, dok je on bio u džamiji, pozvao ga i rekao (mu): 'Allahov Poslaniče, počinio sam blud!'

Ma'iz b. Malik El-Eslemi, radijallahu 'anhu, došao je Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, dok je bio u džamiji, te ga pozvao i priznao mu da je učinio blud. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, u tom trenutku, okrenuo se od njega, ne bi li se ovaj vratio, odustao od toga i pokajao se Allahu. Međutim, ovaj je došao s čvrstom namjerom da se očisti, te mu došao pred lice i opet priznao da je učinio blud. Ponovo se Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, okrenuo. Kada je ovaj čovjek to posvjedočio četiri puta, Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, bilo je jasno o čemu se radi, te ga je upitao: "Da li si lud?", na šta je ova odgovorio da nije. Upitao je njegovu porodicu o razumu tog čovjeka, pa su kazali da je sasvim normalan. Potom ga je upitao da li je ženjen ili nije, kako ga ne bi kamenovao. On mu je odgovorio da je ženjen. Ispitivao ga je da vidi je li učinio ono što zahtjeva kaznu ili se možda radilo samo o dodiru ili poljupcu. On mu je veoma jasno kazao da je učinio blud. Kada se Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, u sve to uvjerio, naredio je ashabima da ga odvedu i kamenuju. Odveli su ga do Bekije Garkad, mjesta gdje se klanja dženaza, te ga počeli kamenovati. Kada je osjetio žestinu kamenja, ovaj ashab počeo je da traži spas i želio da pobjegne od smrti, s obzirom da to kao ljudsko biće nije mogao izdržati. Međutim, ashabi su ga sustigli i dovršili kamenovanje dok nije podlegao, Allah mu se smilovao i zadovoljan njime bio.